JANKES, GORAN (Beograd, 1945.), diplomirani inženjer mašinstva, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu u penziji. Osnovnu školu i 6. beogradsku gimnaziju završio je u Beogradu. Diplomirao je na Termoenergetskom smeru Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1969.

Na Mašinskom fakultetu u Beogradu počeo je da radi 1972. godine kao student poslediplomskih studija na radnom mestu saradnika na Katedri za procesnu tehniku. 1979 je odbranio magistarsku tezu „Uticaj uvođenja kiseonika u kupolnu peć za topljenje gvožđa”.

U zvanje asistenta izabran je 1981. godine za predmet „Industrijske peći“ na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju odbranio je na Mašinskom fakultetu u Beogradu 1990. godine na temu: „Prilog proučavanju gasifikacije jugoslovenskih lignita” pod rukovodstvom prof. M. Antića. Za docenta je izabran 1992, za vanrednog profesora 1997, a za redovnog profesora 2002 godine. Radi stručnog i naučnog usavršavanja boravio je u Velikoj Britaniji, SAD, Francuskoj i Holandiji.

U toku svoga rada na Mašinskom fakultetu kao saradnik, asistent i nastavnik izvodio je nastavu iz 13 predmeta Katedre za procesnu tehniku na svim nivoima studija, a kao saradnik držao je vežbe i na predmetu „Termodinamika” (od 1974 do 1978). Matični predmeti su mu bili: „Industrijske peći“, „Industrijske peći i kotlovi” i „Procesna energetika”. Bio je šef Katedre za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta od 1998 do 2002. Penzionisan je 2011. godine.

Oblasti naučnog rada i naučno-istraživačka ostvarenja u 40 godina istraživanja obuhvata oblasti: gasifikacija čvrstih goriva i biomase, unapređenje energetske efikasnosti procesa u industriji - u crnoj i obojenoj metalurgiji, industriji stakla, cementa, tekstilnoj i prehrambrenoj industriji, usavršavanje energetske efikasnosti industrijskih peći (proračuni gubitaka energije i energetskih bilansa, korišćenje otpadne toplote i otpadnih materijala, efekti obogaćenja vazduha za sagorevanje kiseonikom, upravljanje i primena računara, ispitivanja i dijagnostika rada peći), zaštita životne sredine i energetska efikasnost u industriji. U navedenim oblastima grupa kojoj je radio inicirala je prve istraživačke projekte na teritoriji bivše Jugoslavije. U okviru toga je posebno značajno angažovanje na izradi energetskih bilansa i na dijagnostici rada industrijskih peći i proizvodnih pogona i uvođenje tehnike primene tehničkog kiseonika u industrijskim pećima.

Poslednjih godina radi na razvoju gasifikacije biomase. Realizovao je preko stotinu elaborata, studija i projekata vezanih za rekonstrukciju energetskih postrojenja u industriji (kotlarnice, sistemi za snabdevanje toplotnom energijom, komprimovani vazduh, prečišćavanje dimnih gasova, biogas, kogeneracije), kao i studija, strategija i drugih dokumenata za potrebe Ministarstva energetike Srbije.

Dijagnostika stanja i predlozi mera za poboljšanje energetske efikasnosti realizovani su posle 2000. godine kroz ekspertske preglede (energetski auditi) ili verifikacije projekata energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije u oko 150 preduzeća u Srbiji i okolnim zemljama. Poseban doprinos je ostvario u povezivanju naučnoistraživačkih organizacija i industrije na polju unapređenja energetske efikasnosti i to: U osnivanju Centra za energetsku efikasnost Mašinskog fakulteta u Beogradu (1991, rukovodilac Centra 1991-1996), Regionalnog centra za energetsku efikasnost-Beograd (1996, rukovodilac Centra 1996-2003), Mreže za energetsku efikasnost u industriji Srbije (2002, direktor od 2002 do danas).

Posebno se angažovao na organizaciji studija i kurseva za obrazovanje inženjera u oblasti energetske efikasnosti kao rukovodilac projekata saradnje sa Norveškom: magistarske studije „Održiva energija i zaštita životne sredine u Jugoslaviji“ (zajedničke studije Mašinskog fakulteta u Beogradu i Mašinskog fakulteta u Trondhajmu, Norveška, 2001-2005), specijalističke studije „Energetski menadžment u industrijskim preduzećima” (Mašinski fakultet u Beograd, FER u Zagrebu i IFE u Norveškoj, 2006), doktorske studije:“Energija i životna sredina” (zajedničke doktorske studije za zemlje zapadnog Balkana, Mašinski fakultet u Beogradu, FER u Zagrebu, Mašinski fakultet u Trondhajmu, Norveška i IFE, Norveška, 2006-2011).

Realizovao je u okviru Mreže za energetsku efikasnost u industriji Srbije 10 kratkih kurseva za obrazovanje inženjera i tri višednevna kursa za energetske auditore u industriji (Tuzla 2009, Beograd 2011 i 2013), kao i 5 višednevnih kurseva iz oblasti energetske efikasnosti u industriji za inženjere i studente na univerzitetima u Skoplju, Sarajevu, Bihaću i Beogradu. Kao nastavni materijal i priručnik za inženjere izdata je . publikacija „Priručnik za poboljšanje energetske efikasnosti u racionalnu upotrebu energije u industriji” (MF, Inovacioni centar Mašinskog fakulteta, decembar 2009) koja se koristi kao literatura za studente na master studijama na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kao i na univerzitetima u Istočnom Sarajevu i Tuzli. u okviru Nacionalnog programa za energetsku efikasnost Ministarstva za nauku, tehnološki i razvoj Republike Srbije (2002-2009) bio je direktor Nacionalnog programa za energetsku efikasnost u industriji, gde je realizovano 52 istraživačka i demonstraciona projekta.

Član je glavnog odbora (od 1993 do danas), predsednik Sekcije za industrijsku energetiku, (od 1993 do danas) i potpredsednik glavnog odbora Društva termičara Srbije (2002 do danas), član Udruženja za gas Srbije, član SMEITS-a (predsednik sekcije za procesnu tehniku od 1980-82 i 1996-1997), član glavnog odbora Udruženja univerzitetskih nastavnika i naučnih radnika Srbije (2006 do 2014). Bio je član redakcije časopisa „GAS”, Udruženja za gas Srbije (1999 do 2009) i član redakcije časopisa METALURGIJA, Saveza inženjera metalurga Srbije (2001 do 2010). Bio je predsednik organizacionog odbora na 8 konferencija vezanih za korišćenje energije u industriji („Industrijska energetika” 1994, 1996, IEEP 2004, 2008 i 2010, 2011, 2013, 2015) i član programskog ili naučnog odbora na preko 20 drugih konferencija (Simterm, Procesing, GAS, CPAG, SDEVVES).

Regionalni je ekspert međunarodnih institucija u projektima iz oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine, (d’Appolonia, Italija, u Srbiji i Makedoniji, 2010 do danas, Parsons E&S, SAD, 2007-2008, GGF, 2012 do danas), UNIDO ekspert u oblasti Čistije proizvodnje i predavač za oblast energetske efikasnosti na kursevima za eksperte čistije proizvodnje je od 2006.

Za postignute rezultate u obrazovno-pedagoškom radu dobio je nagradu Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije „Prof. Dr Vojislav K. Stojanović” 2007. i plaketu Mašinskog fakulteta 2007. godine. Za dopisnog člana Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) izbran je 2012. godine.

Po odlasku u penziju 2011. godine radi u redovnom radnom odnosu kao direktor Mreže za energetsku efikasnost u industriji u Inovacionom centru Mašinskog fakulteta u Beogradu, i kao saradnik više firmi i međunarodnih organizacija koje se bave unapređenjem energetske efikasnosti u industriji i primenom obnovljivih izvora energije.